Школа

Историјат рада

Музичка школа „Јосиф Маринковић“ прва је нижа музичка школа основана у Београду. Школа је основана 1948 године и ова године слави 64 година од свога оснивања.

Многи ученици наставили су да се професионално баве музиком и то као: концертни уметници,чланови оркестра,као професори на Факултету музичке уметности,средњим и нижим музичким школама, а велики број осталих је стекао опште музичко образовање и личну музичку културу.

Школа је започела рад у најскромнијим условима у улици Шуматовачкој број 122.Тек 1950. године школа је добила део зграде са девет учионица.То је била прва нижа Музичка школа у Београду,основана после ослобођења.

За почетак школа је добила два клавира,а остали део инструментарија набавља из својих средстава.На крају 1952/53. године има шест клавира,један пијанино,два хармонијума,три виолине и три виолончела.

Од самог почетка девет сталних професора и пет хонорарних са 197 ученика предаје се раду са професионалном љубављу.

Поред индивидуалне наставе формиран је ђачки оркестар, окупља се велики број ученика и родитеља.Одржавају се Интерни и Јавни часови и Школске свечаности, од 1953/54. године.

Упркос лошим условима за рад,професори и директор савлађивали су током тих година све препреке и проблеме и успели да се школа рано афирмише својим запаженим резултатима.

Школска година 1960/61. била је једна од првих најплоднијих година.Школа набавља и употпуњује инвентар,магнетофон,плоче и литературу.Одржавају се редовни концерти за Основне школе,који су допуњавахи стручним коментарима и којима је присуствовало око 880 ученика Основних школа.Одржавају се прославе на Такмичењу београдских музичких школа учествује 11 ученика(9 клавирског и 3 са виолинског одсека) и освајају награде: три прву,једну другу, пет трећих и две похвале.

Ове године почиње прослава Дана школе која ће се одржавати сваке године почетком месеца маја, као сећање на дан смрти Јосифа Маринковића чије име школа носи.Све ове активности пратиће даљи рад школе.

Од тих година надаље сваке године се по наставном плану и програму одвија настава,одржавају Интерни и Јавни часови,сваке године се прославља Дан школе-увек у некој јавној сали: „Божидар Аџија“, „Ђуро Салај“, Дом „Јелица Миловановић“ и последњих година у Београдској филхармонији.

Сваке године са великим стручним и емоционалним снагама радило се,ради се и данас,на учешћу на такмичењима и фестивалима, на заједничким концертима Музичких школа и свечаним прославама као и на испитима свих ових година.

Од радних дана радило се по Наставном плану и програму са посебним амбицијама да се остваре што бољи резултати у стручном и у уметничком образовању великог броја ученика који су ових 64 година испуњавали рад Школе.

Пратећи све промене кроз усавршавање нашег школског система и специфичног стручног усавршавања,школа је из године у годину доносила квалитетније и значајније резултате што се дало пратити кроз резултате на испитима сваке школске године, кроз борбу за сваког ученика,кроз ентузијазам и заједничко бдење над даровитом децом.

Број ученика се кретао од 1961/62. године око 300-350 да би се касније тај број повећао на преко четири стотине ученика.Успех је био сасвим задовољавајући,а оцењивање и број одличних ученика је увек одговарао објективном и врло стручном критеријуму и озбиљном нивоу рада.

Током следећих година од 1970/71 осећа се даљи видан напредак, а трећи велики успон почиње од осамдесетих година до данас.Великим ангажовањем,квалитетним наставним кадром,успешним међуљудским односима и уз стимулисање и похвале успешних резултата професора колектив ове школе је дошао до изузетног напредовања у свим облицима свог рада.Школа шири своју делатност на нове инструменте. Поред клавира, виолине, виолончела, увела је флауту, трубу, хорну и гитару-што се показало као корисно и успешно за виталност школе.Интезивно се негује камерна музика и Оркестар школе.Упорност у својим тежњама ка сталном развоју школе и квалитетном раду професори негују сталним личним усавршавањем и праћењем стручних семинара и разних такмичења и конкурса.

Музичка школа је 1973/74. и 1987/88. године била предложена за награду „Доситеј Обрадовић“. Године 1974/75 је изабрана са ШОМО „Коста Манојловић“ да организује Фестивал у Земуну.Све ове године су видан напредак за МШ „Јосиф Маринковић“ – по учешћу на јавним концертима и бројним наградама.

Радом у стручним актима и интезивном раду у школи, у току године, постоји много примера несебичног залагања,из чега је произашао велики број вредних награда за ученике и признања за рад професора.

Пионирски рад ове школе у првом периоду,истрајност у тежњама и постизању циљева,квалитетан наставни кадар и стално кретање напред у стручним захтевима и давањима, допринели су афирмацији и успесима школе.

Но,мора се рећи да је томе знатно допринело нормативна уређеност тј. сазревање ове школе у правном смислу и у право време.Професори су од почетка савесно радили(иако нису били стручњаци) сва самоуправна акта и правилнике-увек и у право време, уз много личног труда,добре воље и свог слободног времена.

Затим од почетка је школа сарађивала са друштвеном средином и давала свој пуни допринос како у сарадњи са друштвено-политичким органима и у делегатском смислу,а с друге стране као установа која је деловала у друштвеној средини као васпитач и носилац културних и уметничких добара: у МЗ, Дому културе, Основним школама и обдаништима, како би повела и удахнула дух музике и љубави младим нараштајима.